Pregled putnih graničnih prelaza između Bugarske i Rumunije

Granica koja razdvaja Bugarsku i Rumuniju predstavlja svedočanstvo kulturnih i istorijskih veza između dva naroda. Od vitalnog je značaja za turizam, trgovinu i integracije širom regiona – i u ovom članku ćemo to detaljno istražiti. Nastavite sa čitanjem kako bi otkrili različita mesta na kojima se može preći granica drumskim putem, kao i ostale informacije u vezi granice između ove dve zemlje.

Istorijska pozadina

Tokom vremena, različite političke promene su igrale ulogu na graničnim prelazima između Bugarske i Rumunije. Obe zemlje su uložile resurse u obezbeđenje i unapređenje granice, kako bi obezbedile lakši tranzit i unapredile bilateralne odnose. Danas postoji odlična saradnja koja koristi obema nacijama i svima koji prelaze granicu.

Granični prelazi

Postoji ukupno osam graničnih prelaza koji povezuju Bugarsku i Rumuniju. Od toga, četiri su putni prelazi kao služe kao glavne kapije za trgovinu, turizam i transport. Ako planirate da pređete granicu putujući nazad u Rumuniju ili prema Bugarskoj, dobra je ideja da proverite veb kameru graničnog prelaza pre polaska. Imajte na umu da je za korišćenje autoputa u Bugarskoj potrebno da kupite vinjetu za svoj automobil. Saznajte više koristeći naš portal. U nastavku ćemo istražiti svaku od tačaka prelaza, uključujući njihovu lokaciju, kao i kako da do njih dođemo:

Grad Ruse, Bugarska, na obali reke Dunav

Ruse-Giurgiu

Ovo je najprometniji od svih putnih prelaza između Bugarske i Rumunije. Protežući se preko Dunava, spaja grad Ruse u Bugarskoj sa Giurgiu u Rumuniji. Put sa obe strane granice je E85, jedan od glavnih pravaca u Evropskoj uniji. Kao takav, igra važnu ulogu u međunarodnoj trgovini i tranzitu širom regiona. Ovaj granični prelaz često koriste Srbi koji putuju preko Rumunije ka Bugarskoj.

Vidin-Kalafat

Na zapadu, preko reke Dunav, prelaz Vidin-Kalafat povezuje Vidin, Bugarska, sa rumunskim gradom Kalafat. Na bugarskoj strani put je poznat kao Ruta 11, dok je na rumunskoj strani to DN56. Ovaj prelaz je strateški važan i za drumski i za železnički saobraćaj duž Evropskog transportnog koridora.

Kako je Vidin blizu srpsko-bugarske granice, dosta ga koriste ljudi koji putuju iz Srbije preko Bugarske na putu za Rumuniju. Napominjemo da su pravila za prelazak srpsko-bugarske granice mnogo komplikovanija od rumunske strane. Ovde možete saznati više o graničnim prelazima između Srbije i Bugarske. Informacije mogu biti posebno korisne putnicima iz Srbije koji se vraćaju kući sa Crnog mora

Silistra-Kalaraš

U severoistočnom delu bugarsko-rumunske granice nalazi se granični prelaz Silistra-Kalaraš. On povezuje gradove Silistra i Kalaraš u Bugarskoj i Rumuniji. I on je od velikog značaja za prekograničnu trgovinu i ekonomsku saradnju. Sa bugarske strane, prilazi se putem 7, a na rumunskoj strani koristite DN21.

Kardam-Negru Voda

I ovaj prelaz se nalazi na severoistoku, povezuje sela Kardam i Negru Voda, u Bugarskoj i Rumuniji. Iako nije tako veliki kao prethodno pomenuti prelazi, od vitalnog je značaja za regionalnu povezanost i kretanje između lokalnih zajednica. Na bugarskoj strani granice prelazu se prilazi lokalnim putem III-209, dok ćete u Rumuniji pratiti DJ225D, takođe lokalni put.

Detaljna mapa graničnih prelaza između Bugarske i Rumunije

Ostali granični prelazi

Postoje još četiri granična prelaza, iako oni nisu za drumski saobraćaj.To su:

Vama Veche (Rumunija) - Durankuk (Bugarska)

Ovaj prelaz se nalazi duž obale Crnog mora, na jugoistočnom delu granice. Namenjen je uglavnom za pešake i bicikliste koji putuju između dva sela.

Negru Voda (Rumunija) - Dobromir (Bugarska)

Smešten na krajnjem severoistoku granice, ovaj prelaz je za pešake i bicikliste. Povezuje pomenuta sela.

Ostrov (Bugarska) - Ostrov (Rumunija)

Grad Ostrov se nalazi na granici između Bugarske i Rumunije i postoji zvanični granični prelaz. Nalazi se na putu Ostrov, inače poznatom kao DJ222 u Bugarskoj. I on je uglavnom namenjen pešacima i biciklistima.

Bečet-Orjahovo

Ovaj granični prelaz je trajekt preko reke Dunav. Povezuje gradove Bečet (Bugarska) sa Orjahovom (Rumunija). Na bugarskoj strani do trajektnog terminala se stiže putem 12. U Rumuniji koristite DN56B - lokalni put. Ovaj prelaz mogu koristiti i vozila i pešaci.

Trajekt duž granice između Bugarske i Rumunije

Granična kontrola i carinski postupci

Pošto su i Bugarska i Rumunija deo Evropske unije i potpisnice Šengenskog sporazuma, građani ovih zemalja mogu se slobodno kretati unutar EU. Iako nisu punopravni članovi, državljani Srbije mogu lako ući i u Bugarsku i u Rumuniju. Putnici koji nisu iz EU dužni su da se pridržavaju propisa specifičnih za njihovu nacionalnost, u pogledu zahteva za vize i druge putne isprave. U principu, tok saobraćaja na graničnom prelazu je bez problema. Carinski postupci su osmišljeni da obezbede efikasan prolaz robe, čime se unapređuje trgovina.

Trgovinske i ekonomske veze

Drumski granični prelazi u velikoj meri unapređuju trgovinsku i ekonomsku saradnju između Bugarske i Rumunije. Tokom godina, obim robe koja prelazi granicu u oba smera je stalno rastao. Brz i efikasan tranzit robe služi za ubrzanje privrednog razvoja, a istovremeno neguje rast poslovanja. To takođe pozitivno utiče na regionalnu integraciju

Turizam i kultura

Pored značaja za trgovinu, granični prelazi omogućavaju turistima da se lako kreću između dve zemlje. Obe zemlje imaju bogatu istoriju, sa brojnim atrakcijama od kulturnog značaja. Sa obe strane granice nalaze se brojni istorijski lokaliteti, prirodne atrakcije i arhitektura ogrezla u istorijskoj prošlosti. Tu su i festivali koji pokazuju blisku vezu između ove dve zemlje. Postoje brojne turističke inicijative koje promovišu prekogranični turizam, podstičući na taj način uzajamno korisne odnose između dve zemlje.

Izazovi i budući razvoj

Iako su različiti faktori doveli do napretka na graničnim prelazima, različiti izazovi i dalje postoje. Administrativne procedure i nedostatak infrastrukture mogu usporiti kretanje robe preko granice. Iz tog razloga, postoje stalni napori da se poboljša efikasnost na granici. To uključuje digitalizaciju, nadogradnju infrastrukture i nastavak saradnje između vlasti i različitih zainteresovanih strana.

Ujedinjavanje Evrope putem

Evropski transportni koridor IV je inicijativa koja pokazuje posvećenost Evropske unije razvoju regiona. Ovo se postiže pružanjem mogućnosti za dalja ulaganja i poboljšanja granične infrastrukture, što zauzvrat koristi preduzećima širom regiona.

Takođe postoje obećavajući izgledi za drumski granični prelaz između dve zemlje jer zajedno rade na rešavanju budućih potreba. Oni imaju za cilj da reše izazove unapređenjem prekogranične povezanosti, uključujući izgradnju novih puteva i modernizovanih objekata. Veruje se da će, kako se obim saobraćaja povećava, to pomoći pograničnom regionu da održi korak sa očekivanom potražnjom.

Putarina za Dunavski most – Automobili koji ulaze iz Rumunije.

Uvođenje digitalnih tehnologija i automatizacija granične kontrole i carine dodatno će pojednostaviti postupke. Očekuje se da će oni dovesti do smanjenja vremena čekanja i poboljšanog iskustva u tranzitu. Prednosti se takođe očekuju jer ove tehnologije pojednostavljuju trgovinu i promovišu poslovni rast.

Razmena dobara

Što se tiče turizma, različiti napori se već ulažu na razvoju sektora, uključujući kulturnu razmenu i prekogranične projekte. Njihov cilj je da iskoriste raznolikost atrakcija u pograničnim regionima, čime se osigurava održiv rast turizma i bilateralne ekonomske koristi.

Iako se mogu pojaviti izazovi, s obzirom na dosadašnje dobre odnose između Bugarske i Mađarske, uz podršku Evropske unije, budućnost izgleda svetla. Među identifikovanim izazovima su adekvatno finansiranje, zabrinutost za životnu sredinu i koordinacija potreba brojnih zainteresovanih strana. Međutim, generalno gledano, čini se da okruženje pogoduje rešavanju ovih pitanja u korist regiona. To će zauzvrat osigurati da pogranični region ostane atraktivna destinacija za posetu.