Sve što treba da znate o graničnim prelazima Bugarske i Turske
Ne samo da ova 513 km (319 milja) duga granica između Bugarske i Turske razdvaja dve zemlje, već i povezuje Evropu i Bliski istok. Zbog toga ima i istorijski i strateški značaj.
U nastavku smo pripremili informativni vodič o graničnim prelazima. Takođe ćete videti kako Bugarska i Turska sarađuju u održavanju granice i planovima za budućnost.
Ovaj članak predstavlja informativni vodič za vozače iz Srbije koji putuju preko Bugarske do Turske. Sadrži detalje o graničnim prelazima, prilazima i obližnjim atrakcijama. Istražuje se saradnja između dve zemlje kako bi se obezbedio nesmetan tranzit i za trgovinu i za automobile. I, razgovara se o predstojećim infrastrukturnim planovima.
Bugarsko-turska granica prošlost i sadašnjost
Bugarsko-turska kopnena granica je prožeta istorijom, koja datira vekovima. Služila je kao raskrsnica civilizacija i bila je svedok uspona i pada imperija. To je podstaklo masovnu kulturnu razmenu i kretanje roba i ljudi.
Danas je bugarsko-turska zajednička granica obeležena bliskom saradnjom vlasti u različitim sferama. Obaveštajne službe, policija, održavanje i razvoj čine deo šireg napora da se poboljša povezanost i bezbednost duž granične linije.
Glavni granični prelazi i obližnje atrakcije:
Evo ključnih graničnih prelaza na bugarsko-turskoj granici.
Kapitan Andreevo-Kapikule
Najprometniji od svih prelaza duž granice između Bugarske i Turske. Nalazi se jugoistočno od Svilengrada i severozapadno od Jedrena, u Bugarskoj i Turskoj. Granični prelaz je značajan za trgovinu i putnike. Do njega se stiže putem A4/E80 iz Sofije (Bugarska).
Vozeći se iz Turske ka Srbiji, idete putem D100/E80 iz Istanbula. Jedrene datira iz otomanskog doba, a karakteriše ga jedinstvena arhitektura. Možete napraviti predah i istražiti obližnju džamiju Selimiie i Veliki bazar ili se opustiti uz reku Merič (Marica). Kada putujete iz Turske u Bugarsku, imajte na umu da vam je potrebna važeća vinjeta. Potrebno je da kupite bugarsku vinjetu odmah po prelasku granice. Ako putujete u Srbiju ili dalje u zapadnu ili severnu Evropu, može biti povoljnije da kupite vinjetu sa dužim rokom važenja, što omogućava korišćenje i tokom odlaska i tokom dolaska.
Većina, ako ne i svi putnici iz zemalja poput Holandije, Nemačke i Austrije koriste ovaj granični prelaz kada idu na odmor u Tursku. Autoput od Jedrena vodi preko Dragomana do Dimitrovrada, jednog od najvećih graničnih prelaza između Srbije i Bugarske.
Lesovo - Hamzabejli
Da biste došli do granice, koristite rutu I-7/E85 od Sofije do Svilengrada, a zatim do Lesova. U Turskoj, izaberite D535 iz Jedrena, idite u Uzunkopru i Hamzabeili. Grad Jedrene na turskoj strani ima obilje kulturnih i istorijskih znamenitosti. Ako se vozite iz Srbije u Tursku (ili obrnuto) na odmor, posao ili porodičnu posetu, verovatno ćete preći granicu u Hamzabejliju.
Na severnoj strani granične ograde, dolina reke Arde nudi prirodne atrakcije, dok Svilengrad ima različite istorijske atrakcije. Dalje, drevni grad Plovdiv je poznat po svojim lokalnim vinima i rimskoj arhitekturi.
Malko Tarnovo - Derekoi
Usred slikovitih planina Strandže, naći ćete ovo najživopisnije mesto za prelazak granice. U Bugarskoj, put I-9 od Malko Trnova ide do turske granične linije. Sa druge strane, u Turskoj, do granice vodi D-555/E87 od Derekoja.
Vrhunac ovog područja je Park prirode Strandža, gde će ljubitelji prirode uživati u predelima i prirodnim lepotama. Sela, kao što je Brašilan, predstavljaju lokalno kulturno nasleđe. U Turskoj, ne propustite šumu Derekoi.
Granične procedure između Turske i Bugarske
Turska nije deo Evropske unije i samim tim nije deo šengenskog sporazuma. Zbog toga se od posetilaca bilo koje nacije, građana EU i drugih zahteva da imaju važeći pasoš ili druge putne isprave. Nakon pregleda i pečatiranja pasoša, biće vam odobren ulazak. Kada napuštate bugarsku teritoriju, morate imati važeći pasoš i vizu za Tursku (ako je to potrebno za vašu nacionalnost). Dobra stvar za građane Srbije je što im za ulazak u Tursku nije potrebna viza, a u Turskoj mogu ostati do 90 dana bez vize.
Tražioci azila i ilegalni prelasci granice iz Turske i Bugarske
Tražiocima azila, uglavnom iz zemalja Bliskog istoka, ne dozvoljava se ulazak u Evropsku uniju. Pokušaji za ilegalni ulazak postoje duž bugarsko-turske granice. Bilo je optužbi za brutalnost prema policiji i graničarima i protivljenje novoj ogradi. Komesar za ljudska prava Saveta evropskih zemalja izrazio je zabrinutost Bugarskoj. Često se koristi i reka koja teče duž granice između Bugarske i Grčke s jedne i Turske s druge strane. Granica se ne koristi za putovanje od Bugarske do Grčke već obrnuto. Migranti koji putuju u zapadnu Evropu često koriste reku da pređu u Bugarsku. Zvanične granične prelaze obično izbegavaju.
Neke države članice Evropske komisije založile su se za izgradnju granične ograde koristeći budžet EU, kako bi se sprečila ilegalna imigracija. Od decembra 2022, Austrija je blokirala prijem Bugarske u šengenski prostor, zbog ovog pitanja. Do danas je izgrađeno 100 km od planiranih 160 km granične ograde duž bugarske granice.
Značaj trgovine i mere za nesmetan tranzit na granici Bugarske do Turske
Za očuvanje trgovinske i ekonomske saradnje između Turske i Bugarske, granični prelazi su od vitalnog značaja. Zbog svog položaja, Bugarska ima važnu ulogu u trgovini između evropskih zemalja, Bliskog istoka i šire.
Uvedene su različite mere kako bi se obezbedio nesmetan prolaz robe, uključujući pojednostavljenu carinu i poboljšanu infrastrukturu. Koriste se moderne tehnologije i postoji široka saradnja između vlasti. Neometan granični proces između Turske i Bugarske ključan je za Rumuniju kao zemlju koja je važna za milijarde proizvoda iz Turske. Rumunski uvoz iz Turske iznosio je oko 8 milijardi prema podacima UN Comtrade-a.
Predstojeći infrastrukturni razvoj na graničnim prelazima Bugarske i Turske
Planiran je niz infrastrukturnih projekata za unapređenje trgovine, povezanosti i efikasnosti. Putevi će biti modernizovani, dodati novi ulazi i uvedene nove tehnologije. Ovo će uticati na unapređenje tranzita.
Granično područje i objekti će nesumnjivo i dalje služiti kao važan kopneni most za kulturu i trgovinu.